Home / Blog /

Countdown…

Thursday, May 3rd, 2012

This time text is available only on Serbian language.
Nakon nešto više od 3 meseca provedenih u Saudijskoj Arabiji rešio sam da napišem neko “slovo” o dosadašnjem boravku. Sama pomisao da dolazim u zemlju o kojoj ne znam baš mnogo toga, bez obzira što mi nije prvi boravak u njoj, ulivala je malo nervoze. Pre svega zbog toga što cu biti odvojen od porodice. Ali šta je tu je, ugovor je potpisan…
Put do Sanabisa, mesta u kojem sam trenutno, vodio je preko Beograda, Beča, Dubaija, Bahreina I Damama… posle nešto više od 48 sati bio sam na svom novom “radnom mestu”. Usledila je klasika, upoznavanje ekipe, mesta gde živim, okololine…imao sam sreću da dolazim u klub gde je trener takodje iz Srbije, zato je period adaptacije prošao bez puno turbulencija…dan za danom, trening za treningom vreme je nekako prolazilo. Slobodnog vremena sam imao I još uvek ga imam dosta, ponekad I na pretek, ali živ se čovek na sve navikne.
Onda su na red došle I utakmice, prvo prijateljske pa onda i prvenstvene, vreme je brže prolazilo…Do sad smo odigrali 15 prvenstvenih utakmica i sve pobedili…trenutno smo prvi sa dva boda vise od Ahlija, ali da ja ne bi o tome pisao evo tabele pa ko zeli može sam da vidi…još jednom da ponovim moja ekipa se zove Al Noor

Pored trenera Pedje Petljanskog i mene, ima jos Srba ovde, tu su Cane (9km od moje mahale) I Filke (22km), u ovim okolnostima kilometraza je najmanje bitna(pišem je da bi popunio stranu) jer je benzin skoro za dz…ako prevedemo u našu valutu izadje negde oko 9 (devet) dinara litar. Čisto radi poredjenja litar dizela je oko 5(pet) dinara!!!
Pored jeftinog goriva ni hrana nije skupa. Na početku je trebalo malo vremena da se i na nju naviknem, ali kako sada stvari stoje dešava se da ponekad ručam i bez hleba, što je za mene veliko iznenadjenje.
Sve u svemu snalazim se nekako i polako sam počeo da odbrojavam dane…danas sam na broju 57…
DAN PRODJE 5 MESECI NIKAKO!!!
Ali proćiće I to, mada nekom jedan mesec ništa ne znači, meni u ovim uslovima znači jedan dan a kamoli mesec. Energiju da sve izdržim dobijam preko interneta od mojih najblizih a najviše od Ike. Mada kada vidim šta propuštam pitam se jel moralo sve ovako da se desi, mada KO ZNA ZAŠTO JE TO DOBRO, verovatno ni zbog čega, ali od kukanja nema leba što bi naš narod rekao.
A da, umalo da zaboravim, proslavili smo mi ovde i Uskrs i prvi Maj, pored toga idemo I na kupanje plus časica razgovora kad god je to moguce, ma kao što naš brat Filke kaže “šta nam bre fali ovde…!!!”